Vikendom se posvetimo jedni drugima, onoliko koliko je to moguće. Ali najviše porodično volimo da odemo do Novog Sada. Živimo u malom vojvođanskom mestu, ravničarskom, tihom selu, i nama je zanimljivije da se dva-tri puta mesečno prošetamo bučnim gradom punim svetlosti.
Međutim, Novosađani znaju kakva košava ume da seče ovaj grad, i mi smo je baš te nedelje iskusili na našim glavama. Beba je ušuškana u kolicima. Muž bez kape ne izlazi iz kuće od septembra do aprila. Ja, kao i sve žene, baš kad moram. Međutim, Relji smo zaboravili da ponesemo kapu. To smo primetili tek kad smo izašli iz kola. “Ok”, kažem ja “nema veze, pronaćićemo negde na uličnim tezgama.”
Ulični prodavci u akciji
Prilazimo prvoj tezgi. Izbor nije nešto velik, ali nama je baš hitno. Nudi prodavac, pokazuje, pita da li je za dečaka. I prvo dohvati “spajdermena”. Mene nešto zagolica u stomaku od te kombinacije plavo crvene boje, sa plastičnom prošivenom sličicom spajdermena… Ali čak mi ni to nije toliko zasmetalo koliko prodavčev ponos i oduševljenje činjenicom da on ima jedan od “najtraženijih” ili najprodavanijih proizvoda za decu. SPAJDERMEN. Kao da nam je rekao “TAČNO ZNAM ŠTA VAM TREBA, DOŠLI STE NA PRAVO MESTO!”
Nas dvoje se pogledamo, ponosni na činjenicu da naše dete pojma nema šta je “spajdermen” (pre svega jer nije u dobi da zna) i što smo još uvek mi zaduženi za njegove odevne kombinacije… Te smo dohvatili prelepu kapu bele boje, sa dve pufnaste gombe, a na njoj vezen lik mede, pa te gombe predstavljaju uši. Zimska, postavljena, vunena, topla, preslatka i nekako liči na “nas”. Ukusi su svakako različiti, ali nisam mogla, a da se ne zapitam kako je moguće da se obe kape prodaju po istoj ceni… A, da.. SPAJDERMEN!
Spajdermen nema konkurenciju
Nastavljamo našu šetnju i samo petnaestak metara dalje je jedna tezga za kojom su dečije maske. Staje jedan dečak sa tatom i tata upita: “Sine, koja ti se dopada?” Dečak pogleda malo levo, desno… A onda nastupa prodavac, i postajem svedok još jednog samouverenog marketinškog trika (srećom, samo u prolazu) “Znam ja šta će se tebi dopasti…” reče prodavac i skida sa zakačaljke nekoliko maski sa motivom “spajdermena”.
Nažalost znatiželjnika, ova priča se tu zaustavlja, prošla sam dalje, i nisam mogla više da vidim/čujem, a nisam čak ni želela da znam da li je spajdermen pobedio sve one mede, svemirske rakete, brodove i novogodišnje motive.
Još heroja i heroina bez konkurencije
Pre nego što kažete da sam neki SPAJDEROMRZAC, a zaista nisam, reći ću vam da, od kako sam mama i od kako kupujem dečiju garderobu, primetila sam velike razlike u ceni između majice na mede i majice sa slikom npr Mikija Mausa.
Miki Maus, Elza, spajdermen i ostali “drugari” postali su sredstvo manipulacije nad našom decom. Iz knjige ili stripa, ovi junaci su se preselili na televizijske ekrane, a zatim pravo na garderobu i igračke naših mališana. Pa ako u šoping povedete devojčicu od pet godina, jeftinija majica na mede vam neće proći pored Mikija Mausa koja je ista, samo skuplja. Između spajdermena i supermena je mrtva trka. Ali zato Elza nema konkurenciju osim možda Ane iz istog crtaća… I svi ti junaci uopšte nemaju konkurenciju.
Verujem da je broj dečaka od četiri, pet i šest godina koji je pogledao film ili crtani “Spajdermen” veoma mali, jer su dugometražni i brzo se gubi pažnja i interesovanje… Dakle, izmanipulisani su od strane nekog ko na njih ima uticaj (svog vršnjaka) ili preko tv-a, mobilnih telefona, bilborda i ovih oduševljenih prodavaca koji prilaze sa stavom: “Hej, mali, znam šta tebi treba”….
Pod tim uticajem pada izbor i na svetleće, šljašteće igračka nasuprot drvenih koje podstiču… Zapravo, sve igračke podstiču. Samo je pitanje ŠTA?!
Televizija je okupirana reklamama. Skoro ništa više ne može da se pogleda bez reklamnog bloka od 15-20 minuta. Odrasli to nekada iskoriste da bi proteglili noge. Ali reklame tokom neke dečije emisije su pun pogodak. Ti mali potrošači će uticati na svoje roditelje da dobiju ono što su videli na tv-u po svaku cenu.
Poznata vam je i priča histerije deteta na sred ulice (vašeg ili tuđeg) i očajnog roditelja koji pokušava da mu objasni da nije poneo ili nema novac da kupi to za šta se ono zalepilo.
U toj bici, propaganda najčešće pobedi. Slagali se vi s tim ili ne, sigurna sam da ćete popustiti i kupiti to što su vašem mališanu utuvili u glavu da treba da ima.
Manje, više, svi podpadamo pod uticaj reklama.
Kako to izgleda u vrtiću?
Nekome roditelji imaju novac da kupe kvalitetnu majicu sa slikom SPAJDERMENA, na nagovor svog deteta. Cela grupa se oduševi, pa da zadive tog drugara dolaze sa pričom kako i oni to isto imaju kod kuće. Ili kako će njima mama kupiti ovakvog ili onakvog. Pa ta mama i ode u prvu kinesku radnju, potroši zadnji dinar, ali eto, sin je plakao…, jako je želeo.
Dete je dete. Šta ono zna šta je dobro, a šta skupo. I dosta godina prođe dok to ne nauči…
Kako decu spasiti od uticaja medija
Pa, skoro nikako. Ne možete mu zatvoriti oči pred izlogom ili bilbordom. Ne možete da ga ne šaljete u društvo.
Možete da ne dozvolite gledanje televizije bar do četvrte (mobilni i duže), možete da kontrolišete sadržaj koji puštate svom detetu da gleda.
Uostalom, ako govorimo o spajdermenu, možete da mu kažete da spajdermen ne nosi takvu odeću. On nosi kostim samo kada je u akciji. Ali kada nije, nosi odela i vrlo je fin. Ali i da ćete osmisliti kostim koji može da nosi kada je maskembal. Jer je maskembal mesto gde se svi pretvaraju u omiljene junake.
Ili, ako baš ne možete da se nosite sa nekim junakom, iskoristite ga u vašu korist. Npr: dete ne voli da piše, a vi potražite i pokažete mu neki poster kako njegov omiljeni junak piše. Ako ni to ne upali, pokušajte sa nekom olovkom koja ima motive tog junaka.
Isto je i sa puzlama. Puzle su puzle, koji god junak bio na njima (osim ako nisu duplo skuplje u odnosu na obične).
Vežba grafomotorike na “spajdermenu” i njegovoj mreži, može biti pun pogodak.
Ako ne voli da sluša priče pred laku noć, pokušajte junake iz priče da pretvorite u detetove omiljene junake. Pa će tako neka tamo crvenkapa biti Elza, a neka tamo palčica- Ana. Tako ćete moći da pričate šarolike i različite priče, umesto da postanu stereotipne i na kalup i da je uvek predstavljena jedna te istu radnja.
Možda vi imate još neku ideju na koji način da izbegnemo to vezivanje za neke junake? Ako je imate, napišite u komentaru ispod objave. Jer vezivanje, ali ni poistovećivanje nije problem. Problem je to što deca tako mala podpadaju pod razne uticaje i nesvesno su žrtve raznoraznih marketinških aždaja. A samim tim, žrtve ubrzo postaju i njihovi roditelji.
