Kako stvoriti savršeno dete

Prvo da napomenem, nisam pročitala knjigu sa sličnim naslovom (ali planiram), i ovaj post, sa tom knjigom nema nikakve veze. Svaka sličnost (ako postoji) je vrlo slučajna. Inspiraciju za ovaj tekst nalazim u svom okruženju.

Dete je dete da ga volite i razumete. Dete je i Hajduk i Gete. Dete je ogledalo svojih roditelja. Dete je sve ono što roditelj može da načini…

Kada se rodi, dete je vrlo bespomoćno, ali tako moćno. Raste i razvija se u toj svojoj prvoj godini neopisivom brzinom. Prvi put kada pokušava da sedi je sa oko 4-5 meseci, ali ne treba mu to dozvoliti. Ne, nikako! Njegovu prvu borbu treba da sasečete u korenu. Drugarica vam je rekla ništa pre 6-7m. Naravno da ćete je poslušati, pa ona ih je već troje podigla. Kupite detetu nunalicu, onu modernu, najskuplju, što svira mocarta, peva, sama nina, uspavljuje, dodaje dudu, greje mleko. Odbite vašu bebu od sisanja na vreme. Ako se navikne previše, posle će to ići sve teže i teže! A i posle grudi odvise. Ko to voli?!
Ne izvodite bebu prvih 6 nedelja iz kuće. I ne dozvolite da ga neko vidi, poljubi, kine u njega. Ne trebaju vam bacili neke tamo rođene babe ili tetke. A i posle tih 6 nedelja, ako stiže zima, nikuda! Samo u toplo, oko 24-25C sobne temperature.
Bebeće stvarčice prati zasebno, otkuvati, dva puta pre nego što beba obuče, što je sigurno-sigurno je…
Kupite sterilizator, onaj skuplji, jer šerpa je izašla iz mode.
Pazite kad pokuša sa prvim koracima. Pratite ga i držite, a ako je moguće odložite do 15m, neka malo ojača.
Jaooo, opet slinci. A prošle nedelje ste inhalirali dete i popilo je kutiju antibiotika, u ambulanti ste već inventarski broj… Najbolje je da ga izolujete još nedelju dana. Perite igračke, svaki dan. Kupujte ih što više i češće. Nemojte da komšinica pomisli da se za to nema.
Čim vidite da zna da rukuje mobilnim, kupite mu jedan… da se dete ne dosađuje.
Čim progovori srpski, odmah ga upisujte na engleski. Da se ne zakasni. Pored škole jezika je i muzička skola. Taman eto, još sat vremena da se uštine vama za kafu, tri puta nedeljno, ako ga upišete na solfeđo.
Višak slobodnog vremena popunite nekim sportom, najbolje onim u kom se vi niste ostvarili kao klinac, sjajna prilika da umesto vas, dete bude uspešno, a vi da se ponosite.
I tako ga zaštitite od bakterija, vožnje biciklom, nezdrave hrane, saobraćaja, slobodnog vremena i naravno, zaštitite dete od života.

Dosta sarkazma! Ali ipak…

Svi smo mi po malo, u većoj ili manjoj meri baš taj roditelj iz ove priče. Voleli bismo da naše dete bude najbolje, najsposobnije, najpametnije, a u toj želji ponekad ne vidimo samo dete. Ne vidimo njegove želje i potrebe. Ne vidimo ni u šta ga pretvaramo. Ustvari, pretvaramo ga u “savršeno”, ali nesrećno.

Kakvi roditelji još mogu biti?

Oni koji prezaštićuju remete dečiji razvoj
Teorija ovih roditelja je nešto drugačija: “Bolje da ga zadržim što duže u mestu nego da mu se #nedajbože nešto desi.” Oni guše detetov razvoj, najčešće nesvesno, samo da bi dete bilo bezbedno. I uvek se vade na bezbednost. Nekako u svom okruženju najviše primećujem to prezaštićavanje od životinja (ili kućnih ljubimaca). Umesto da naučimo decu da ih vole, neguju, i o njima brinu, učimo ih da se plaše i da beže, za svaki slučaj. Nikad se ne zna kad će pas ili mačka da…

Oni koji žure, remete dečiji razvoj
Ovi roditelji su uvek u žurbi. Njihova deca ne nauče da vežu pertle i da zakopcaju jaknu do 2.razreda. I gotovo nikad ne nauče da pospreme sobu. Vrlo često zovu mamu da im kaže gde su im gaće i čarape. I da pitaju da li im je obrisala cipele.
Osim onih koji su u žurbi tu su i oni roditelji koji su pokušali da nauče dete da raširi veš, ali pošto im se ne dopada kako to urade, idu za detetom i popravljaju. Tako šalju deci poruku da će ipak to bolje uraditi od njih i da su se džabe trudila.

Ukoliko radite sve umesto male dece, usporićete njihov razvoj. Kod starije dece to može da utiče na samopouzdanje.

Ima slučajeva u vrtiću da se deca obuvaju i oblače sama, ali kada su im tu roditelji – ne umeju! Ponekad ostanem u čudu kada vidim sagnutu baku, koja klečeci pokušava da obuje unuka i veže mu pertle. Dobacim “On zna to sam da uradi…” Ali se taj slučaj ponovi i sutra i prekosutra … Isto je i kada je u pitanju jelo i još mnogo toga… Postoje roditelji koji predugo pasiraju deci hranu u kašu. Predugo je sve posle 10 meseci… Roditelj se plaši da ne dođe do gušenja hranom, nesvesni činjenice da odlaganje žvakanja kod dece povećava kasnije potrebu za logopedskim tretmanom (jer to remeti razvoj mišića vilice), može da stvori i poremećaj u ishrani.

Deca preokupirana obavezama nemaju vremena za dokolicu i DOSADU. Da, da, dobro ste pročitali. Deci je potrebno slobodno vreme, a dosada ih podstiče na maštu i aktivnost koju samostalno osmisli. Ovo je vrlo važno za detetov fizički i mentalni razvoj. Dajte vašem predškolcu samo novine, makaze, papir i lepak i izađite iz sobe. Posmatrajte šta će se desiti…

Za fizički razvoj ključan je i razvoj motorike, ako smo od onih koji prezašticavamo dete od udaraca i padova, ili još gore, ako nas brinu kolena zelena od trave, razotkriće vas dete kole ima lošije razvijenu krupnu motoriku (slabije trči, usporeno).

I na kraju, dragi roditelji, sve zavisi od vas. Pa i to kakav će čovek vaše dete postati…