Category: kod kuće

Kao roditelj i vaspitač susrećem se sa brojnim literaturama tražeći “uputstvo za upotrebu” ekrana u svrhe, razne. A kako bih razumela današnje roditelje, počela sam da grebem i dublje ispod površine. Za mene je to bilo odlazak na strane sajtove (konkretno englesko govorno područje). Želela sam da potražim šta misle njihovi stručnjaci, blogeri, roditelji o upotrebi ekranskog sadržaja kod male dece.

Skoro da uopšte nema razlike. Prema mojim saznanjima kod njih je možda situacija i gora. Zdrav razum je presudio, svi pišemo protiv ovog fenomena i na istoj smo strani.

Izgleda da su “uvođenje” ekrana ipak smislili roditelji.

Ako sada napustite čitanje ovog teksta, razumeli smo se. Ako ipak nastavite da čitata, razumećemo se još bolje.

Upotreba ekrana kod dece – potreba dece ili roditelja?

Davajući telefon u ruke dece, roditelji dobijaju malo vremena za sebe, ili za obaveze koje ih čekaju. Teško se odlažu kućni poslovi, ali i ako se odlože, dočekaju nas kad-tad. I nekako se retko spominje, ali onom roditelju koji nema ničiju pomoć (bake, deke, tetke….), je još teže.

Može se desiti da upadnete u zamku, postavljajući svoje dete pred ekran. Dete je mirno i ćuti, a vi ste dobili neko vreme da obavezu privedete kraju. Kućni poslovi se zaista vrte u krug i nema im kraja. Postaju dosada, rutina i nešto što nas odvlači od dece.

Mobilni telefoni su već godinama prisutni u detinjstvu naše dece. Pre svega, deca gledaju nas koji ih ne ispuštamo. Idemo na internet, gledajući tako kroz možda jedini prozor u svet dok mešamo ručak. Kako nam beba raste, dodajemo aplikacije koje su pune pesama za decu. Sa zahtevima deteta, menjaju se i aplikacije. Pa tako melodije koje slušaju prerastaju u video koji se i sluša i gleda.

Zašto je loše davanje ekrana deci?

Dete ima određeni tempo razvoja, čije granice se, poslednjih godina, drastično pomeraju. Nekada su se pratile knjige koje opisuju taj tempo, određujući za neke segmente gornju uzrasnu granicu. Danas se knjige pišu po tempu razvoja današnje dece.

Na internetu sam primetila da se reč “Preporučuje se” upotrebljava baš u kontekstu davanja telefona detetu u ruke. I meni se tada upalila lampica.

Prosečan roditelj bi tu reč mogao da protumači baš tako. Preporučuje se. Ima li šta uverljivije od ove kratke rečenice? Ili je i dalje nešto nejasno? Da, preporučuje se da date svom detetu telefon (ili ekran bilo koje vrste). Ostalo se već čita kao ona sitna slova u raznim dokumentima. Ili se ne čita uopšte. Posle tog “Preporučuje se”, uglavnom dolazi i vreme upotrebe ekrana kao i uzrast. To zavisi od toga ko piše (govori), šta piše i da li mu verujete. (Ako se do tog dela teksta stigne)

5 razloga zbog kojih ne biste trebali da dajete deci telefon

Uvek se trudim da svetlost bacim na najočiglednije primere uticaja ekrana na dečiji rast i razvoj. Baš tako ću da uradim i sada. Nisam stručnjak iz medicinskih ili defektoloških oblasti, i ne želim da prenosim podatke sa googla čija tačnost može biti upitna. Ali sam sigurna da i navedeni stručnjaci imaju šta da kažu na ovu temu.

1. U prekomernoj upotrebi ekrana, dete je fizički neaktivno, što sputava kretanje i fizički razvoj;
2. Gledanjem u ekranski sadržaj oštećuje vid;
3. Pažnja je usmerena na sadržaj sa interneta umesto na spoljni svet. Izostaje interakcija, kasni govor;
4. Izaziva zavisnost (potom i agresivnost ako počnete da odbijate davanje telefona detetu);
5. Usporava se fina motorika;
6. … dopišite šesti.

A sve ovo zajedno oštećuje određene delove mozga. Ili ih ostavlja trajno nerazvijenim. Ili u trajnom kašnjenju. 

Kada vam neko kaže da izaziva čitav niz problema, vama to već zvuči kao fraza, ali niz zaista postoji. Uzmimo za primer GOVOR: usled korišćenja telefona, moguće je da će dete zakasniti u razvoju govora baš zbog odsustva komunikacije sa odraslima. Što manje priče, manja je i potreba za pričanjem. 

Kašnjenje u govoru dalje može dovesti do ugrožavanja socijalnog razvoja. Dete koje kasni u govoru, kasnije se uklapa u društvo, teže stiče drugare. Deca ga ne razumeju. Može doći i do ismevanja. Što se dalje odražava na njegov emocionalni razvoj i direktno narušava samopouzdanje. I tu se priča ne zaustavlja…

Uputstvo za upotrebu ekrana kod dece

Uvođenje ekrana je, u današnje vreme, postala sasvim normalna pojava. Ako ne daješ detetu telefon u ruke i ljudi te posmatraju potpuno drugačije. Kad – tad, detetu će sadržaj sa ekrana zaista biti ponuđen. Ovo možda još niko nije napisao, ili bar nije složio u priču. Pa hajde da vidimo kako se koriste audio-vizuelni efekti i kada se uvode:

• Neka prvi ekran u koji će dete gledati bude tv ili monitor računara. Zato što se gleda iz daljine, i nema predmet u ruci, ne tipka, bolja je roditeljska kontrola nad sadržajem;
• Potrudite se da vašem detetu ne bude sasvim udobno. Dakle, umesto njihalice, lazy baga ili nekih mekanih jastuka, neka sedi na podu ili kuhinjskoj stolici, klupici.
• Ne puštajte detetu ništa dok ga hranite. Obroku je potrebno posvetiti posebnu pažnju, to znamo kao odrasli, zar ne? Ali ove navike stvaraju se u detinjstvu. (Za vreme obroka treba da se oseti porodična idila)
• Detetu pustite sadržaj pola sata dnevno. Važi za sve uzraste. Apsolutno je besmisleno davati savet da se vreme upotrebe ekrana postepeno produžava, jer se radi o deci. Deca se u bilo kom uzrastu nalaze u nekim fazama razvoja i to se ekranima ne sme sputavati. 
• Uvek kontrolišite sadržaj koji puštate svom detetu. Ili, nikad nemojte da date detetu telefon u ruke da samo bira šta će da gleda.

• Dugometražni crtaći traju oko sat vremena i duže. Pogledajte ga zajedno sa svojim detetom i analizirajte. Izvucite skrivene, a snažne poruke ako ih dete ne vidi, jer ovi crtaći ih imaju. Birajte film sa dobrom sinhronizacijom. Odvedite dete u bioskop i uživajte zajedno. Za mene lično, ovo nije klasičan primer beskorisnog buljenja u ekran. Dovoljan je jedan nedeljno (i manje).

4 svojstva dobrog ekranskog sadržaja

Teško je odrediti koji je to primeren crtani film za vaše dete, jer je u pitanju stvar ličnog izbora i vrlo je subjektivna. Ali vam mogu reći na šta možete da obratite pažnju:

1. Zabavan, a ne edukativan. Ne treba nam crtani film da našu decu uči kako se ponaša u dečijem parkiću. To se uči iskustveno, na licu mesta. 
2. Edukativan, ali u smislu: ako govorimo o crtanom filmu neka ima poruku: Biti srećan i zahvalan na svemu što imamo. Dobro uvek pobeđuje. U laži su kratke noge. Ne treba verovati svakom (nepoznatom), itd. Ovo su važne životne lekcije i ne treba čekati da se dogodi nešto loše, pa da tek onda nauče lekciju. (Dakle, ne želimo da naše dete razgovara sa strancima, i u tu svrhu se može pogledati Crvenkapa (ili pročitati bajka) i detetu ćete pomoći da shvati Crvenkapinu grešku).
3. Crtani filmovi sa kvalitetnom klasičnom muzičkom pratnjom su dobar izbor. Pasivno slušanje muzike u pozadini nekog crtaća je i dalje slušanje muzike. U određenim trenucima, deci se skreće pažnja na sledeći događaj jer je muzika na to dala akcenat. (Tom i Jarry su odličan primer);
4. Kvalitetna sinhronizacija na maternjem jeziku.

Tematski crtani filmovi, primer iz prakse:

Pre nekoliko godina sa decom sam u vrtiću radila veći projekat “selo i grad”, koji smo rasparcijali na manje teme. Cilj jedne od aktivnosti je bio da deca iz seoske sredine ne treba da žude za gradom. Nabrajali smo razne prednosti našeg lepog sela i zabavili smo se gledajući crtani film. Tome and Jerry: Mouse in Manhattan (Odlična poruka, ali deci predškolskog uzrasta možda nije sasvim jasna, te je potrebno analizirati ovaj crtani zajedno sa decom).

Ovo je Crtani film koji sam ja pustala u vrtiću dok smo učili o proleću.

I za kraj, hajdemo malo o uzrast, to nas najviše zanima

Opasnosti zvane “Ekran” po našu decu su svakako manje, što je dete starije (što više godina ima – a ne meseci). Brzina razvoja dečijeg mozga se sa detetovim godinama blago usporava, pa je i upotreba ekrana bezbednija.

Ako se ne pridržavate svih tačaka iz “Uputsvo za upotrebu” navedenih gore u tekstu, ne treba da nudite ekranizovan sadržaj svojoj deci predškolskog uzrasta. Ali, ako se pridržavate tih tačaka, onda možemo da dodamo još ove:

1. Pratiti detetov razvoj i interesovanje da biste znali koji sadržaj da ponudite svom detetu;
2. Uvođenje ekrana ne znači forsiranje i svakodnevnu upotrebu, posebno ako dete ne pokazuje interesovanje. U tom slučaju, vi ste srećan roditelj!

Pročitajte i tekst “Mobilni telefon za dete”, koji je značajan deo mog blogerskog početka.