Zdrave navike
Neke zdrave navike formiraju se od ranog detinjstva. Roditelji su glavni faktor u stvaranju navika, i zdravih i loših kod svoje dece. Dakle, od nas zavisi šta i kakvo će ponašanje naše dete usvojiti.
Navike mogu biti rutinske, kao što su: četkanje zuba nakon obroka, pranje ruku prije i nakon obroka, spavanje u isto vrijeme, u isto vrijeme (za isto vremensko razdoblje) … O tim osnovama bavit ću se neki drugi put.
Danas bih posebno pisao o prehrani i navikama koje su (ne) svjesno usvojene kod djece …
Slatkiši, neprijatelj dece broj 1
Protivim se slatkišim i smatram da kod dece stvaraju, ne naviku, već ZAVISNOST.
Kada smo sestra i ja bile male (devedesetih) slatkiši su se baš retko konzumirali. Mama je ponekad pravila puding ili kolače, ili bi nam kupila po jednog žele-zeku. Nije se imalo za rasipanje. A i, znaju stariji, rafovi u prodavnicama su bili oskudni ili prazni.
Danas su slatkiši lako dostupni svima nama i možda su i drastičniji i jos nezdraviji nego pre 10-15 godina.
Dve krajnosti
- Postoje roditelji koji svojoj deci slatkiše daju nesvesni posledica u vidu nagrade, ili im uvale u ruke slatkiš da bi ih smirili, ali i
- Sve više čitam o roditeljima koji svojoj deci ne daju slatkiše uopšte.
Lično, nisam ni za jednu ni za drugu varijantu. Smatram da je srž u samoj umerenosti. Dovoljno je prebrati i ograničiti količinu. Ne treba im davati sve i svašta, ali ne moramo ih baš ni sasvim lišiti, jer ni jedno ni drugo nije sasvim dobro.
A bila sam od onih mama koja je, kao trudnica, zacrtala da njeno dete neće jesti slatkiše. Ješće samo zdravu hranu. Mama će naučiti sto recepata za pravljenje slatkih a zdravih obroka svom detetu…
A onda je trudnica postala mama i realno sagledala neke stvari…
Ovako danas radimO…
Slatkiši
Prvo, kad kažem slatkiši, za mene su to one kupovne, obojene, slatke materije, predivno upakovane, koje nas čine srećnim i koje se nalaze svuda oko nas. Daju nam brzu energiju, ostavljaju ružan trag na našim telima, i naviku da ih jedemo još i još… U ovu grupaciju ne svrstavam voće, suvo voće, domaći med, domaći pekmez (zato što mislim da domaći pekmez niko ne jede u preteranim količinama), domaći sok…
Prema rezultatima akete koju sam sprovela preko instagrama, najveći broj vas se sa mnom slaže:
Hrono dijeta koju sam držala prošle godine isključuje voće kao izvor glukoze koji usporava mršavljenje, ali već hrono ishrana dozvoljava voće kao užinu, tj. način da se malo zasladite. Razni stručnjaci imaju različite teorije…
Do godinu dana Relja nije jeo slatkiše gotovo uopšte. Jednom je, sećam se, probao keks koru čis-kejka i to bi otprilike bilo to…
Čokoladu mu ne dajem čak ni sada. Pojede nekad neki domaći kolač (nedeljom kad se druži familija) i to mi je u redu.
Grickalice
To su presoljene, prhke materije koje za sobom povlače i pijenje nekih slatkih gaziranih napitaka da bismo ispirali presoljenu usnu duplju i jezik. Najčešće su prepržavane više puta u ulju palmine kora koje se smatra najnezdravijim i najjeftinijim uljem uvrštenim u ljudskoj ishrani. Industrijski aditivi i so (što me više plaši od šećera i soli) im daju ukus i boju. Stvaraju i zavist pa im ubrzo sve teže odoljevamo.
Posle prvog rođendana
Kada sam mu uvela kravlje mleko sa godinu dana, probao je čokolino. Međutim, ta ideja mi se nešto nije dopala, pa sam ga zamenila mlevenim keksom, a čokolino je ostao da čami u nekoj staklenoj tegli u elementu. Od tada dobija keks u mleku, isključivo ako je mrljavio večeru (ne češće od jednom mesečno). Prve plazme koje je jeo bile su one DIET. Grickao je jednu dan između doručka i ručka.
Od grickalica, Relja je, u tom periodu (posle godinu dana) probao gugi. Dopao mu se. Gugija je pojeo možda tri pakovanja za dva meseca. Probao je i smoki i štapiće. Međutim, nikad mu ih nisam ja kupila. Ili je dobio, ili je probao kod nekog. (Nemam naviku da kupujem grickalice).
Užina – Šta je to?
Prema istraživanjima sa Instagrama, vi kao roditelji ili vi koji čuvate svoje neđake, unuke ste od tri različita proizvoda, najveći konzumenti voća…
Procentualno:
Sve tri namirnice (ili vrste) imaju svoje zdrave komponente, i tu nećete napraviti ozbiljnu grešku, osim, možda što će neke od njih negativnije uticati na vašu liniju. (Opet, zavisi ko kakvoj ishrani pribegava i kakvoj veruje…)
Što se tiče užine, mislim da je to neka novina, jer se iskreno ne sećam da sam je u detinjstvu ikad imala (bar ne pod tim nazivom). To što između dva obroka pojedemo voćku, mi nismo zvali užinom, bio je to način da se “zasladimo”. I ona nije postojala kao navika. Postojala su tri obroka i znalo se u koje vreme se oni odvijaju. Ovaj “među-obrok” smo pripremali samo ako…. MA nismo ga spremali, brali smo ga sa drveta.
Isto tako ni ja sada Relji ne dajem “užinu”. Ako slabije doručkuje ili ruča, najčešće dobije neku voćku ili keks (petit). Ona postoji svaki dan, ali ne u određeno vreme. Smatram to samo obrokom kojim će premostiti do glavnog. I to je sve….
Ne mogu sebe da zamislim kako pripremam pet obroka dnevno.
Nisam rob kuhinje, ali i niko neće umreti od gladi, i šta vredi da detetu pripremam haringe i losos u sosu od borovnice, ako to nije i moja navika u ishrani.
Osim što bih od sebe napravila kuhinjskog roba, a od deteta, probirljivca naviknutog na to, da će mu mama spremati pet obroka dnevno… verujte, to niko ne želi.
Vi
Rezultati ankete pokazuju da smo dosta slični…
Voće oduzima minimalno vreme za pripremanje. Osim što niste potrošili mnogo vremena i truda, detetu ste dali zdrav obrok pun vitamina, a neko bi rekao da se dete voćkom i zasladilo…
Slatkiši, da ili ne?!
Za mene je u redu ponekad jesti slatkiše, jer, kako da mu nikad ne dam ništa slatko, kad se i sama zasladim parčetom torte.Kada mu uopšte ne bih davala slatkiše, morala bih da ga izopštim i sa dečijih rođendana na kojima je i više nego mnogo slatkiša… Možda će u tom trenutku pokazati želju da sve isproba, pa će se prejesti…
Prema instgram statistici, 81% vas je odgovorilo da deci daje slatkiše, a 19% vas je odgovorilo da ne daje… I ova statistika zavisi od toga šta tačno smatrate slatkišima…
Na pitanje Da li deci pravite slatkiše, odgovorili ste ovako: DA 93% i NE 7%; Pravljenje slatkiša je u redu kada žena za to ima vremena i voli kuhinju. U tom slučaju, blago vašem detetu. Verovatno ručka tortu zaslađenu datulama i seckanim lešnicima, prelivenu kakaom mmm. Ali ako ste od onih koja ne voli time da se opterećuje (kao ja), tu je stara dobra jabuka, puding, griz zaslađen medom…
Da li vi konzumirate slatkiše? 92% DA i 8% NE… Iskreno, divim se ovim NE odgovorima…
Ja ih konzumiram. Volim slatko, i kada mi se učini da sam preterala, izbacim slatkiše na nekoliko dana. I to je moguće. Par puta mi se dešavalo da ih nisam jela po mesec dana (ni slatkiše ni voće). Prvih nekoliko dana je bilo baš teško, i odražavalo se negativno na moje raspoloženje. Međutim, kada je prošlo tih 4-5 dana, osećala sam se mnogo bolje i energičnije. Ne treba da vam napominjem da sam izgubila nekoliko kg što i jeste bio moj primarni cilj.
Kada bih se posle tog perioda vraćala na slatkiše, nekako mi se više nisu ni jeli. Vrlo malo i vrlo slabo… U mom slučaju, ispostavilo se da je u pitanju nezdrava navika koju sam mogla da kontrolišem snagom volje.
Ima li šta gore od slatkiša?
Beli šećer ili saharoza se nalazi i u proizvodima koje mnogi od nas ne smatraju slatkišima. Dakle, čuvajte se zamke… Osim saharoze, na proizvodima može da piše: Glukoza, fruktoza, hidrolizovani skrobni sirupi,..
Porstoje alkoholni šećeri: izoalt, ksilit, lakcit, hidrogenizovani skrobni sirup i služe za povećavanje mase proizvoda u izradi slatkiša, pekarskih proizvoda, marmelada… Ako se pretera sa ovim šećerima, deluju kao laksativ.
Jedinjenja sa intenzivnim slatkim ukusom predstavljaju treću grupu šećera u koju spada i saharin, ciklamat, aspartam,… Dodaju se u malim količinama, te ne doprinose povećanju mase proizvoda (sokovi…)
Aditivi se dele u dve grupe: Dobre i loše…
Na svakom proizvodu je vešto šifrovan neki od aditiva pod velikim slovom E, uz dodatak nekog broja. Ljudi koji nisu potkovani znanjem hemije, najčešće ne znaju da ga pročitaju. Ali, našla sam odličan izvor (ostavljam ga na kraju stranice) i podeliću sa vama ovu sjajnu tabelu. U knjizi je to detaljno opisano, a ja ću vam ovde samo izlistati
Pod dobrim aditivima smmatraju se:
- Boje E101 (B2)
- E160 (vitamin A)
- E300-304 (vitamin C)
- E306-309 (vitamin E)
- E322 (lecitin)
- Stabilizatori 375
- E440 (pektin)
Aditivi koje treba izbegavati:
- E129; E123; E951; E210
- E151; E321; E213; E226
- E621; E124; E212; E249
- E216; E954; E223; E221
- E512; E220; E110; E102
(ovaj način nabrajanja je odabran samo zbog čitljivosti sadržaja)
Ono o čemu još vodim računa…
Ako smo ručali gomboce (knedle) sa pekmezom ili nutelom, to Relji ujedno bude i jedini slatkiš za taj dan.
Tajna je u…
Dakle, umerenost je nešto čemu treba težiti i u ishrani. A ako je imamo mi, imaće ga i naše dete. Stoga, neće biti strašno ako nekad pojede nešto slatko (a da to nije voće ili suvo voće).
Strašno je ako dete jede slatkiše svakog dana u neograničenim količinama.
Loše je ako ga nagrađujemo slatkišima.
Strašno je ako detetu uvaljujemo slatkiš kao utehu ili zamenu za nešto…
Zdravi slatkiši
Osim voća i suvog voća, keks ili kolač je sasvim u redu, ako smo umereni (naravno). Danas postoje lako dostupni recepti zdrave ishrane i zdravih slatkiša…
Ne zaboravimo i na stare dobre palačinke, svi smo ih jeli i voleli, pri tom, onaj ko peče može da iskontroliše količinu šećera i soli. Ne samo kada su u pitanju palačinke, već bilo šta što se pravi u kućnim uslovima…
O posledicama koje ostavlja prekomerna upotreba slatkiši neću mnogo, ali ću ih nabrojati:
- Negativno utiču na aktivnosti u mozgu
- Nepovoljno utiču na gojaznost
- Negativno utiču na zube
- Na celokupno zdravlje …
“Učenje po modelu” znači da vaše dete najčešće usvaja vaše navike, tj navike i ponašanja koja VIDI u porodici. Drugim rečima, ako vi jedete slatkiše, šta vredi da GOVORITE detetu da nisu zdravi. Važnije je vaše ponašanje od vaše priče… Ono što se nalazi na vašoj trpezi, naviknite dete da baš to zavoli. Ako su to krajnje nezdravi obroci i vi ste toga svesni, menjajte sebe…
Izvor za pasus o aditivima:
“Ishranom do zdravlja, jednostavno i lako – KUVAR” Slađan Stanković
