Priprema dece za polazak u školu

Da li vas, roditelje predškolske dece, brine moguće zatvaranje vrtića? Da li roditelji mogu adekvatno da pripreme svoje dete za polazak u školu? Ko će roditeljima pomoći u tome? Gde da pronađu smernice? Na ova, i na još neka pitanja pokušaću da odgovorim ovim postom.

Prelazak dece iz vrtića u školsko razdoblje je jedan od najtežih perioda detetovog života. Tačka.

Diskontinuitet koji vlada između predškolske ustanove i škole je ogroman. Roditelji moraju postati svesni činjenice da se deca iz jedne sredine koja potencira slobodu izbora, fleksibilnost i igru odjednom izmeštaju u sredinu u kojoj moraju da sede 45 minuta.

Škola je institucija u kojoj se realizovan program usvaja određenim tempom i za individualnost se ne ostavlja mnogo prostora. U njoj se nameću određene obaveze i to apstraktnim jezikom na kakav deca nisu navikla. Adaptacija na školu može za neku decu da predstavlja stres, jer počinju određeni pritisci. Npr: Ocene. U jednom trenutku zahtev za dobre ocene kakav se potencira kod kuće može da pretvori ocenu u osnovni motiv za učenje. Umesto da ocena bude samo rezultat tog procesa. (Ponekad je to posledica uticaja sredine)

Osnovne razlike između škole i vrtića

Fizičko okruženje: u vrtiću je sav nameštaj prilagođen deci. Sve je na dohvat ruke. Sobe su pune igračaka i šarenila. U školi je okruženje uniformisano: klupe, tabla, dvoje po dvoje.
Socijalno okruženje: u vrtiću dete postaje deo grupe, član društva. Na svu decu se gleda jednako. Aktivnosti su dobrovoljno prihvaćene od strane dece… U školi se očekuje viši nivo samostalnosti, učiteljica predlaže i vodi aktivnosti.
Jezik i komunikacija: Učiteljici može biti teško da u frontalnom obliku rada omogući nivo komunikacije razumljiv svakom detetu. Ako je detetov rečnik nedovoljno razvijen, teško će izražavati svoje emocije. Potrebno je strogo voditi računa o upotrebi pravilnih reči I izraza i kod kuće, i u vrtiću, da bi dete od starta usvajalo pravilan izgovor.
Disciplina: U vrtiću se podstiče aktivan odnos sa sredinom, radoznalost, mašta. U školi se očekuje receptivnost, poslušnost ali ponekad i uzdržanost od inicijative koja učitelju stvara probleme…
Program: Različiti ciljevi i zadaci plana i programa ove dve ustanove utiče i na različit pristup zaposlenih prema deci. Dok su u vrtiću podsticane slobodne aktivnosti, u školi su obavezni nastavni časovi od kojih se ne odstupa zbog razlicitih dečijih potreba.

Tek kada svi razumeju ove ogromne razlike između škole i vrtića, izgubiće se ono čuveno: “Vaspitačica te nije ništa naučila!”

Vaspitači bi možda trebali da poznaju nastavni program za prvi razred, a učitelji da budu upoznati sa PP programom. Ali toga nema u programima univerzitetskog obrazovanja. Ni kod nas, ni kod njih…

Šta nam govori izraz “Učenje kroz igru”?

Najpre, sprovešću vas po jednoj vrtićkoj sobi punoj dece, gde ćemo zaviriti u njihove jutarnje aktivnosti pre doručka, a zatim ćemo doći do zaključka.

sto: ovde je grupa dečaka koja se igra autićima. Međutim, nedostaju im garaže, te su uzeli lego-konstruktore i počinju svoju malu gradnju.
sto: četvoro dece igraju “čoveče ne ljuti se”
Kuhinjica je najčešće puna devojčica. Uloge se podelile… Imaju čak i psa. Preslatko.
Evo jedne ekipe koja se prihvatila sastavljanja puzle od 500 komada. Potrajaće , neko će možda i odustati, neko novi će se pridružiti… Videćemo ishod.
Jedna ekipa izmislila je svoju igru. Nazvali su je “Lava”. Zašto lava? Zato što se u jednom uglu nalazi zamišljen vulkan. Kada dođe do erupcije (neko vikne “lava”), svi moraju da stanu na obeležena polja (jastucima) i to je jedini način da se spasu…

Ovako je često izgledao početak našeg radnog dana. Sat vremena do doručka. Samo sat vremena je prošlo, a deca su već toliko toga iskusila što se jedva i ubeleži u knjigu v.o.rada. A nekad sve to što ste pročitali, navedemo pod samo dve reči: SLOBODNE AKTIVNOSTI. Toliko toga… za šta im vaspitač uopšte nije bio potreban.

Neko bi rekao “I Šta su oni sad tu naučili?”

sto: Oni su najpre odabrali autić, imenujući ga po nekoj karakteristici (boji, obliku, modelu, veličini), dogovorili su se oko pravljenja garaže (ostvarili socijalni kontakt), sagradili (vežbali finu motoriku), isprobavali da li njihovo vozilo staje u tu garažu (odredili površinu -čista matematika) i sve ovo vreme su komunicirali…
sto: Biraju boju piona i mešaju i bacaju kockicu. Broje tačkice, a zatim boje polja. Tapkaju pionom po tabli (opet fina motorika), opet komuniciraju. A neko se i naljuti…
Deca se isprobavajući uloge mame i tate često poistovećuju baš sa svojim roditeljima i glume situacije iz njihovog realnog života (npr vode dete kod zubara, psa u šetnju, decu u park). Vežbaju aktivnosti svakodnevnice, stiču socijalne veštine, jačaju samopouzdanje, uče da ispoljavaju sopstvene emocije, zamišljanjem predmeta kojih nema u igri podstiču maštu, i spontano prihvataju društveno prihvatljive modele ponašanja.
Oni vežbaju strpljenje (da ne kažem sedenje na stolici 45 minita i duže), vežbaju vizuelnu percepciju, opažanje, finu motoriku. Verovatno i komuniciraju.
Ovde se baš mašta, smišlja i izmišlja. Upotrebili su nove reči, kominicirali su, pokzali su altruizam (ako nemaš gde da staneš, dođi i skupi se kod mene na moje polje).

Priprema dece za školu u kućnim uslovima

Za polazak u školu veoma je važno da dete bude fizički, emocionalno, socijalno, intelektualno i motivaciono zrelo.

Fizička zrelost podrazumeva uopšte zdravlje deteta. Ali i pored zdravlja, važno je da ima razvijena čula, potrebne fizičke sposobnosti, koordinaciju pokreta, samostalnost i sposobnost ovladavanja prostorom.

Kako roditelj može da razvija fizičku zrelost kod dece?

Deca treba da borave, što je duže moguće, na svežem vazduhu. Pogoduju im kratkotrajne fizičke aktivnosti između kojih imaju i obezbeđenu pauzu. Odaberite adekvatanu sportsku rekreaciju za svoje dete u zavisnosti od vašeg okruženja (bicikl, roleri, plivanje…) Lopta je idealan rekvizit za razvoj fizičkih sposobnosti, sklonosti ka određenim sportovima, ali i za razvoj mišića šake (grafomotorika). Grafomotorika razvija dodatne sinapse u mozgu i važna je za razvoj detetovih potencijala.

Emocionalna zrelost kod dece se razvija spontano. Vrlo spontano se i iskazuje. Sa detetovim odrastanjem emocije se kultivišu zahvaljujući uspostavljenju međusobnog uvažavanja, brige i poverenja u vrtiću. Važno je podsticati dete da o svojim emocijama govori, umesto da ih dete potiskuje. Pod emocionalnom stabilnošću se smatra dete koje zna da prepozna svoju emociju i emociju drugih ljudi, zna da kontroliše impulse, ali i da odloži zadovoljenje svojih potreba.

Šta roditelj može da učini za razvoj detetove emocionalne stabilnosti?

Podsticati pozitivnu emociju i radost. Omogućiti detetu da svoju emociju iskaže kroz crtež ili dramatizaciju kako bi ono lakše sagledalo situaciju i suočilo se sa istom. Za vežbanje empatije odlične su bajke. Nakon pročitane bajke porazgovarati o osećanjima glavnih junaka. “Kako su se osećali patuljci kada su u svojoj kućici zatekli Snežanu i otrovnu jabuku u njenoj ruci?” Vežbati izraz lica.

Socijalna zrelost podrazumeva usvajanje određenih oblika ponašanja za uspostavljanje i održavanje društvenih veza. Dete treba da bude svesno svog ponašanja, da razume osećanja drugih i da kontroliše svoje ponašanje. Socijalno zrela deca su relativno samostalna (upotrebljavaju toalet, samostalno se hrane i oblače…), sarađuju, komuniciraju, prilaze rado svojim vršnjacima, priključuju se igrama, druženjima. Uvažavaju i poštuju pravila,…

Šta roditelj može da učini za detetovu socijalnu zrelost

Pojava korona virusa je učinila to da smo svi pomalo smanjili fizička druženja i kontakte. Ako izuzmemo trenutnu situaciju, rekla bih da su važni dečiji rođendani i ne propuštanje istih. Dozvoliti deci da se druže i podsticati druženje. U redu je da detetu dođe drugar da se igra ili uče zajedno. Dopuštati deci odlazak na eksurzije i izlete. Odlazite u obližnji park i uponajte nove drugare iz komšiluka. Učite dete lepom ponašanju, lepim manirima i da deli.

Inteligencija je nešto što roditelji smatraju najvažnijom za podsticanje. Ali, kao što vidite, potpuno je jednako važna koliko i socijalna, emotivna, fizička zrelost i motivisanost. Dete treba da razvijenu moć zapažanja i koncentracije, potrebno je da uočava sličnosti i razlike među predmetima. Da zna da razlikuje levu i desnu ruku. Sagledava uzročno poslednične veze. Interesuje se za slova. Važno je da ume da izrazi svoje misli, i da razume govor drugih ljudi. Očekuje se određena razvijenost pamćenja što opet zavisi od detetovog interesovanja, itd.

Kako kod kuće roditelj može da podstakne detetov intelektualni razvoj?

U vrtiću se to sve radi igrom. Igra je moćno sredstvo učenja kod predškolske dece i treba je iskoristiti. Uvek predlažem igre:

“Na slovo, na slovo”, spelovanje reči, razdvajanje na slogove, “Kaladont”,
Puzzle – sastavljanje puzli razvija finu motoriku. Negde sam čitala (ali se zaista ne sećam gde) da možete da selotepom zalepite detetu kažiprst za srednji prst i da tako slaže puzle. dakle, upotrebom palca i domalog prsta. Usput vežba upotrebu malog i domalog prsta koji se veoma retko koriste.
“Ne ljuti se čoveče”, ali i druge društvene igre podstiču socijalni intelektualni razvoj. Dete razvija saradničke odnose, ali je i stavljeno u poziciju da poštuje pravila, pamti, broji, opaža…
Radni listovi su odlična sredstava za pripremu dece za školu (iako ima kolega koji se s tim ne slažu). Mnogo toga što se u radnim listovima nalazi, može se naći i u prirodi. Npr: Nacrtana je čaša na stolu i dete treba da kaže gde se čaša nalazi (NA, ISPOD, PORED). Postoje i zadaci koje možemo sami da pravimo: Poređamo lego konstrktore jedan na drugi i damo detetu zadatak da ih nacrta vodeći računa o redosledu boja. Međutim, ono što ja podržavam kod radnih listova, a to je da dete uči da pravilno sedi, ispravljenih leđa, u ruci drži olovku, ruke su na stolu. Dete vežba da sedi tako bar 30 minuta. Ujedno vodi računa o urednosti sveske, i načinu na koji okreće stranice. Radne listove, ili radne sveske možete pribaviti deci ukoliko ih već nemaju u vrtiću (jedna je sasvim dovoljna). Ako u vrtiću rade sa radnim listovima, nema potrebe da ih imate i kod kuće (vaš izbor).
Čitajte. Svaki tekst, priču, bajku, pesmu koju pročitate svom detetu obavezno analizirajte. Ništa strašno! Dovoljno je postaviti detetu neka pitanja za diskusiju (o čemu se radi u pesmi? Kakav je ……, šta je…., zašto….. kako….?) Jednostavno je. Čuvajte se zamke čitanja pred spavanje. Ako vaše dete ne voli da spava (znam dosta takve dece), može se desiti da dete ne zavoli ni pričanje priči pred laku noć (ili da spavanje zavoli zbog čitanja). Vi najbolje poznajete vaše dete, pa tako nađite i adekvatno vreme za to.
Učite dete da čita (u predškolskim danima) onda kada za to pokaže interesovanje. Dakle, ne misli se ovde da sednete sa detetom i učite, već, tokom šetnje, ako vas dete pita šta piše na nekom izlogu, pročitajte. Pročitajte mu i nazive ulica, naslove knjiga… Pokažite mu kako izgleda koje slovo, imenujte ga… Potrebno je da zna da prepozna većinu slova azbuke pre nego što pođe u školu. Ali ako nauči i da povezuje (čita), učiteljica će vam biti zahvalna, ali i vaše dete (jednog dana).

Logično iz svega ovoga proizilazi i motivisanost deteta da uči, istražuje… Motivacija se često rodi i ako u porodici već imate jednog školarca.

Umesto zaključka

Instagram istraživanje:

Sprovela sam mini anketu nekoliko dana pre nastanka ovog posta:

Da li roditelji treba da spremaju decu za polazak u školu kod kuće ili je vrtić sasvim dovoljan? 41% vas je reklo da je vrtić dovoljan, a 59% da nije (235 glasova)…
Da li su roditelji dovoljno kompetentni za pripremanje dece za školu? 48% vas je odgovorilo DA, a 52% kliknulo je na NE (209 glasova);
Da li smatrate da vaspitači treba da edukuju roditelje za rad sa decom kod kuće? 56% vas je reko DA, a 44% vas smatra NE (215 glasova)

Vaša mišljenja su zaista podeljena, međutim, pomoću ovih jednostavnih primera koje sam navela u postu, vi ustvari, svesno ili ne, pripremate vaše dete za školu. Ako sve to radite – bravo! Nastavite tako i ne plašite se za vašeg budućeg školarca. Ako radite bar nešto od ovoga, u redu je. Možete sada da pojačate tempo, i niste zakasnili. Ali ako ne radite baš ništa, ne podstičete ništa, očekujte da će vam se dete u školi pomučiti. I ne samo dete, muka će pasti i na učiteljicu, ali i na vas kod kuće.

Vi, kao roditelj, ste dovoljno kompetentni da radite ove jednostavne primere koji, iako možda zvuče banalno, ustvari deluju… Igrajte se i uživajte u igri. Nadam se da sam vas ohrabrila! Srećno!

Zapratite, lajkujte, objavite...